VLADIMIR SAMARDŽIĆ – Žičanim putevima kroz svet bas gitare 4

Veliki pozdrav ljubiteljima LOW END-a!

U današnjoj lekciji ćemo se baviti značajem transkribovanja, odnosno „skidanja” i zapisivanja muzičkog materijala.

Ona je namenjena prvenstveno nešto naprednijim bas gitaristima koji poseduju solidnu tehniku i  imaju već određeno znanje iz muzičke teorije i improvizacije. Naravno, ova lekcija može biti korisna i ostalim instrumentalistima koje interesuju ove teme.

Postoje dva razloga zbog kojih sam se odlučio za ovakvu napredniju lekciju baš u ovom trenutku.

Prvi je lične prirode. Naime, pre nekih meseca dana, javio mi se moj nekadašnji đak, Marko Kovačić iz Banja Luke, i pitao me da li bih hteo da pogledam video na kome on svira bas solo, a koji sam ja odsvirao 2010. godine u “Studiju M” u Novom Sadu na promociji albuma “THE BRIDGE” sa mojim džez sastavom Pannonia Project. Rekao mi je da se potrudio da ga skine najbolje što može ali da ima jedno mesto sa brzim triolama koje ne čuje dobro na snimku, pa ga interesuje šta sam ja na tom mestu tačno odsvirao, da mu kažem, ako se sećam, te da mu dam svoje mišljenje o njegovoj izvedbi. Ja sam pogledao snimak i potpuno se oduševio onim što sam video i čuo. (To je, inače, prvi put otkad se bavim muzikom da mi se javio neki basista koji je transkribovao moj solo i snimio video kako ga svira). Marku sam javio to što ga je interesovalo ali sam istovremeno dobio odmah ideju za narednu bas lekciju u magazinu BASISTA.

Drugi razlog je razjašnjenje veoma važnih pojmova za basiste: improvizacija, sviranje pratnje i transkripcija.

Ja sam se pre i tokom studija u Bostonu povremeno bavio transkribovanjem bas linija koje su me interesovale. Određeni broj sola sam skidao na Berkliju kao deo nastavnog procesa, a jedan broj samoinicijativno. Zapravo, nisam sebe nikad smatrao velikim improvizatorom jer me je oduvek više interesovala bas pratnja u različitim muzičkim pravcima, a potom komponovanje. Međutim, vremenom sam zavoleo i taj aspekt muzičkog izražavanja, bez kojeg je nezamislivo svirati jazz muziku.

Pre nego što pređem na analizu sola, hoću da ukažem na nekoliko važnih stvari:

1. Pojam i uloga basiste u modernoj muzici (pop, rok, latin, jazz, soul…) jeste na prvom mestu da kao deo ritam sekcije bude „vezivno tkivo” između ritma (bubnjevi, perkusije) i harmonije/melodije (ostali instrumenti), odnosno da bude i podrška drugim muzičarima oko sebe, a ne solista. (Setite se uvodnog teksta iz prvog broja magazina Basista). Međutim, isto tako u 99% posto slučajeva to podrazumeva da koliko god bas linije bile utvrđene ili raspisane za datu kompoziciju, uvek postoji barem jedan mali deo u bas deonici koji možete da oplemenite (interpretirate) na svoj način. Da odsvirate nešto što nije tačno u notu napisano. I znate šta? U tom momentu vi improvizujete.

1% – moram da ostavim kao mogućnost da postoje situacije, iskustva za koje ja lično nisam čuo, gde je bas gitarista morao (bilo koji žanr moderne muzike) da odsvira tačno u notu raspisanu bas liniju od početka do kraja kompozicije. Ovo se podrazumeva u klasičnoj muzici, gde se zahteva što tačnija interpretacija onoga što je napisano. 

 

2. Improvizacija nije samo sviranje solo deonica. Vrsta improvizacije je i način na koji generalno svirate bas linije u nekoj numeri, kako interpretirate one originalne, kako ih kreativno razvijate tokom numere, filujete, ukrašavate i kako ih prilagođavate promenama u aranžmanu, metrici itd… Sviranje svojih bas linija (njihovo kreiranje u realnom vremenu) preko datog harmonskog niza a u skladu sa postojećim ritmičkim paternom (obrascem) je takođe vrsta improvizacije, samo sa „ograničenim slobodama”.

 

3. Transkripcija kao tehnika obogaćivanja sopstvenog muzičkog vokabulara i način učenja izuzetno je korisna za razne instrumente, te tako i za bas gitaru. Nekada su mladi muzičari učili muziku isključivo tako što su slušali starije, iskusnije, poznatije muzičare, „skidali” ono što čuju „na uvo“ i potom se trudili da to zapamte, interpretirajući „skinuto” na svoj način, ne znajući da pišu note, niti bilo šta od teorije muzike. Međutim, analiziranje i razumevanje onoga što je odsvirano je takođe važno radi bolje primene određenih elemenata transkripcije u kreiranju bas linija ili sopstvenoj improvizaciji, tako da ti delovi ne zvuče „naučeno”, već kao prirodni deo vašeg „muzičkog vokabulara”.

 

Važno je napomenuti za sve one koji nemaju mnogo iskustva sa improvizacijom da je ovaj solo odsviran bez prethodnih specijalnih priprema. Ja sam sa svojim jazz kvintetom Pannonia Project pre ovog nastupa u Studiju M odsvirao nekoliko klupskih svirki i proba radi uvežbavanja aranžmana, gruva i, naravno, vežbanja sola, ali sam u svim tim situacijama svirao većim delom potpuno drugačija sola. Verovatno je bilo nekih fraza koje su slične ali solo nije bio prethodno navežban ili iskomponovan.

Freshman (Brucoš) numera je koju sam napisao tokom prve godine studija Berklee College of Music u Bostonu, 1997.godine. Ima formu AABA. Tonalitet je G dur sa modulacijom u Bb dur u B delu. Preporučujem vam da pre nego što krenete u čitanje i vežbanje ovog sola ili njegovih delova, poslušate temu i bas solo na video snimku na ovom YouTube linku:

 

 

kao i Markovu intrepretaciju na YT linku:

 

 

Nastavak lekcije, notni i tablaturni zapis sola, Vladina analiza sola i intervju sa Markom Kovačićem U ŠTAMPANOM IZDANJU MAGAZINA!!!