VLADIMIR SAMARDŽIĆ – Žičanim putevima kroz svet Bas gitare – Uvod

Srdačan pozdrav svima!

Veliko mi je zadovoljstvo što ću moći da, na poziv urednika Bas portala Milana Srdanovića, delim sa vama svoja iskustva i zapažanja u vezi sa različitim temama kada je u pitanju sviranje bas gitare, ali i uopšte profesionalno bavljenje muzikom.

U svakoj narednoj kolumni, pored razmatranja određenih oblasti koja su od interesa za nas basiste, daću i jedan muzički primer – vežbu, koja će vam, nadam se, biti od koristi. Takođe, potrudiću se i da odgovorim na neka od vaših pitanja.

Pa, da krenemo!

Tema br.1: Šta znači biti basista? Kakva je uloga basiste u bendu danas u odnosu na kraj prošlog veka?

Koliko god ovo pitanje u današnje vreme (nekih 65 godina nakon prvih snimaka bas gitare 1953. godine) zvučalo možda banalno, zapravo prilično često pomislim na njega slušajući muziku, snimljenu ili uživo.

Ono šta najčešće možemo da čujemo, pročitamo jeste da bas linije predstavljaju vezu između harmonsko-melodijskog i ritmičkog segmenta muzike, odnosno da bas gitarista drži zajedno na okupu harmonsko-melodijske (klavijaturne, žičane i duvačke) i ritmičke (bubnjeve i perkusije) instrumente. I ovo je tačno. Međutim, razvojem muzike, njenih formi, oblika, stilova, kao i tehnologije, konstrukcije izrade instrumenata ali i načina slušanja, memorisanja i distribuiranja muzike, bas instrument je, za razliku od drugih, iz uloge pozadinskog, vremenom, produkcijski postao uočljiviji, prisutniji kako na snimcima, tako i na koncertima a muzički, iz uloge isključivo pratećeg postao i veoma bitan melodijski, solo, a povremeno i harmonski instrument.

Ako posmatramo tehničko-tehnološki razvoj muzičkih instrumenata u popularnoj muzici, kao i načine i tehnike korišćenja istih, veoma brzo dolazimo do zaključka da je upravo bas gitara instrument koji se možda najviše razvijao bilo konstrukcijsko-dizajnerski, bilo po načinu tretiranja i sviranja od svog nastanka do danas. Od prvih uspešnih bas modela Lea Fendera, Presicion Bass 1951, Jazz-Bass 1960, preko prvih aktivnih bas gitara s početka 70-ih godina, Alembic-a i Music Man Sting Ray-a, kao i prvog šestožičanog Carl Thompson modela po narudžbini Anthony Jackson-a 1975. godine, bas gitara do danas nije prestala da evoluira. Glavni razlog ovome jesu fenomenalni muzičari – gitaristi, bas gitaristi i producenti koji su imali viziju, potrebu za novim, drugačijim zvukom basa, prodornijim i raznovrsnijim, želju za većim zvučnim opsegom instrumenta, kao i novim dizajnerskim rešenjima. Dokaz ovome jeste činjenica da, ako izuzmemo velike firme kao Fender, Yamaha i ErnieBall-Music Man, najveći broj uspešnih brendova bas gitara u svetu danas stvorili su i vode nekadašnji aktivni gitaristi i bas gitaristi: Vinni Fodera i Joey Lauricella (Fodera), Michael Tobias (MTD), Roger Sadowsky (Sadowsky guitars), Ken Smith, Dan Lakin (Lakland), George Furlanetto (F basses) i mnogi drugi.

Vraćajući se na moje pitanje s početka teksta jasno je da uloga bas instrumena u bendu (bez obzira na pojavu MIDI tehnologije, keyborad synth. basa 80-ih godina i nešto kasnije sample‑ovanih bas linija) vremenom postala mnogo značajnija, muzički bogatija, što je i same bas gitariste dovelo na čelo mnogih sastava različitih muzičkih žanrova. Neki od njih su izgradili uspešne karijere kao vrsni improvizatori, virtuozi različitih tehnika, solo izvođači, međutim, važno je napomenuti da su svi oni do toga došli istovremeno ispunjavajući na najvišem nivou osnovni zadatak.

A taj osnovni zadatak bas gitarista s početka teksta nikada nije doveden u pitanje ni danas u XXI veku i njega možemo dopuniti sledećim rečenicama: Zadatak bas gitariste je da bude ritmičko-harmonska podrška svim ostalim članovima sastava u toj meri da se oni osećaju sigurno, zaštićemo, odnosno podržano i prijatno tokom celog nastupa. On/ona mora da SLUŠA sve muzičare tokom izvođenja kompozicije, posebno bubnjara, i soliste (vokalnog ili instrumentalnog), da muzički BUDE TU za svakog i da pravovremeno reaguje na sve što se dešava u okviru benda sa kojim svira.

Ako ovo pojednostavimo, možemo reći da je i dalje GLAVNA i OSNOVNA ULOGA BASISTA da se svi ostali muzičari u bendu dok zajedno sviraju sa njim/njom osećaju LEPO, DOBRO i da UŽIVAJU!

Iako ovo deluje logično, neki će se možda zapitati zašto u prethodnoj rečnici nema nigde veština: soliranja, različitih tehnika, akorda na basu itd., koje svakako predstavljaju dodatne kvalitete bas gitariste, ali nikako prioritete. To su sekundarne veštine. Ako to znamo, i radimo na pravi način ono što je najvažnije tako da svi imaju osmeh na licima dok sviraju sa Vama, onda imate prava i opravdanja za sviranje solo deonica, korišćenje nestandardnih tehnika, preuzimanje uloge gitarista za pratnju i ostalih bas veština, naravno, u skladu sa muzikom koju svirate i instrumentacijom u sastavu.

Ovu ulogu bas gitarista apostrofirao sam i malo razradio na početku našeg druženja u ovoj kolumni jer i danas povremeno čujem kolege koji izuzetno barataju raznim tehnikama na svojim instrumentima sa debelim žicama kao i pedalbordovima ali ipak ne ispunjavaju na zadovoljavajući „gruverski“ način osnovni zadatak.

Zato, na prvom mestu, uvek budi BASISTA, budi PODRŠKA-OSLONAC, pa posle toga sve ostalo.

 

A sve vas koje zanima programski i metodički struktuiran plan rada i usavršavanja sviranja bas gitare i primene muzičke teorije, kroz različite “On-Line” ali i žive (Off-Line) kurseve, kreirane na osnovama programa Berklee College of Music, želim da obavestim da ćete uskoro moći dobiti sve informacije i uputstva na mom novom web sajtu koji je u izradi www.vladimirsamardzic.com . Zato, Stay tuned!

 

Do sledeće kolumne vaš,

Vladimir Samardžić

 


 

Vladimir Samardžić je rođen u Novom Sadu gde i danas živi i radi. Jedan je od retkih muzičara sa naših prostora koji mogu da se pohvale diplomom prestižnog muzičkog koledža „Berklee“ u Bostonu. Bio je basista kultnog sastava SMAK, sa kojim je snimio album „Bioskop Fox”, i dugogodišnji član Vasil Hadžimanov Benda (4 izdanja). Pored sviranja bas gitare, aktivan je i kao autor, vođa-sastava (Pannonia Project, Soularity, VS Fortet), muzički urednik i instruktor bas gitare. Sarađivao je sa najznačajnijim umetnicima u regionu, kao i mnogim inostranim muzičarima. Impresivna tehnika sviranja, profesionalizam i sveobuhvatno vladanje mnogim muzičkim stilovima svrstavaju ga u red jednog od najboljih i najangažovanijih basista na ovim prostorima. Svoje ogromno znanje i iskustvo prenosi na nove generacije u svojoj školi bas gitare u Novom Sadu.