PETAR KRSTAJIĆ na NAMM Show-u 2019. Intervju

Petar Pera Krstajić je talentovani basista iz Beograda koji trenutno živi i radi u Nju Jorku (New York City). Diplomirao je na prestižnom muzičkom koledžu Berklee College of Music. Zanimljivog pristupa i stila, Petar komponuje i kombinuje zvuke srpske tradicionalne muzike sa džez i elektronskom muzikom. Ima viziju da sa svojom muzikom putuje i stvara širom sveta, a do sada je imao prilike da svira sa mnogim istaknutim umetnicima. Osvojio je prvu nagradu na takmičenju “Lee Ritenour’s Six Strings Theory Competition” koje je jedno od prestižnih takmičenja na svetu za savremenu muziku, a kao nagradu dobio je priliku da proputuje svet i svira sa Li Ritenurom, jednim od najuticajnijih jazz gitarista. Ove godine bio je artist na NAMM Show-u u Los Anđelesu na  Yamaha štandu. O ovom i drugim aktuelnim dešavanjima razgovarali smo sa Petrom.

 

Prošle godine završili ste prestižni “Berklee College of Music” u Bostonu. Kakvi su Vam dalji muzički planovi i da li planirate da upišete i postdiplomske studije?

Trenutno živim u NYC gde radim kao muzičar frilenser. Predajem na koledžu, držim privatne časove i pripremam materijal za svoj album. Sarađujem sa kolegama i učestvujem u mnogim, muzički interesantnim projektima. U narednih nekoliko meseci očekuju me turneje u Japanu, Kaliforniji i na istočnoj obali Amerike. Ne planiram da upisujem postdiplomske studije u bliskoj budućnosti, obzirom na to da nemam dovoljno vremena da se tome posvetim na pravi način. Mislim da je najbolje vreme za pohađanje postdiplomskih studija nakon nekoliko godina profesionalnog bavljenja muzikom i sticanja različitih iskustava.

 

 

Interesantno je da je Vaš mentor prethodne 4 godine čuveni svetski basista John Patitucci. Kakvo je iskustvo imati za profesora jednog od najboljih basista i kontrabasista na svetu?

To je neprocenjivo iskustvo. Imao sam priliku da prisustvujem njegovim tonskim probama sa Čik Korijom i preko njega upoznam veliki broj poznatih muzičara. Najviše sam naučio svirajući sa njim ali i razgovarajući o muzici. Njegovo poznavanje muzike i veština sviranja instrumenta su na najvišem mogućem nivou. Neverovatna kontrola, tehnika i ton koju on poseduje u potpunosti se mogu razumeti tek iz naposredne blizine. U svakom trenutku je fokusiran na svoj ton i melodije koje svira. Kada bismo zanemarili njegovu muzičku karijeru, opet bih ga izabrao za mentora zbog njegovih ljudskih kvaliteta. Džon Patituči je skroman, srdačan i uviđavan i uvek mi je bio velika podrška. Mislim da sam jedan od retkih muzičara koji ima tu sreću da mu takva osoba bude mentor i veoma sam zahvalan zbog toga.

 

 

Sarađujete sa mnogo muzičara iz različitih delova sveta. Koje biste saradnje i aktivnosti izdvojili?

Najznačajnija je saradnja sa Li Ritenurom, jednim od najvećih džez gitarista dvadesetog veka. Do te saradnje došlo je preko takmičenja Six Strings Competition na kom sam pobedio kao najperspektivniji mladi basista. Nagrada uključuje zajedničke nastupe sa njim na džez festivalu u St. Moricu, u Los Anđelesu i poznatom klubu Blue Note u Tokiju, kao i snimanja u studiju. Na poslednjem koncertu u Los Anđelesu između ostalih u publici su bili i Stiv Vai, Stiv Lukater i Kris Boti, sa kojima smo se posle i družili.

Radim na nekoliko svojih projekata u NYC i sviram u bendu “MELECH” sa najboljim prijateljima, što na hebrejskom znači “Kralj”. Sarađujem sa Markom Đorđevićem, koji je moj dobar prijatelj i jedan od naših najboljih bubnjara. Eksperimentišem sa još dosta mladih bendova u okviru različitih projekata.

 

Zanimljivo je da predajete na koledžu za bubnjare. Kako je došlo do toga i koliko je to novo i interesantno iskustvo za jednog basistu?

Marko Đorđević je profesor na akademiji Collective School of Music već nekoliko godina i preporučio me je za asistenta u toj školi. Mnogo volim da predajem i mislim da je širenje znanja jedna od najplemenitijih stvari koju čovek može da radi.  Uživam u tome a osim toga osećam se veoma prirodno okružen bubnjarima. Sviđa mi se koncept škole i mislim da bi bubnjari trebalo da studiraju sa basistima jer su nerazdvojivi delovi ritam sekcije. Sjajno je što mozemo da se fokusiramo na određenje stvari koje bi sa profesorima svog istrumenta možda zanemarili. Radimo paralelno i na pesmama i na improvizaciji.

Mislim da mi je ovo iskustvo pomoglo da shvatim koja je uloga profesora. Verujem da kao predavači moramo sebe da stavimo u drugi plan i da naša glavna obaveza treba da bude da student iz učionice izađe inspirisan i nadahnut. Imao sam nekoliko studenata koji su stariji od mene i zbog toga sam morao da budem pažljiv, pošto nije uobičajeno da profesor bude mlađi od studenta. U procesu predavanja i ja učim mnogo, a najbitnije od svega, da takva pozicija ne treba da se svodi na autoritet već da podstiče želju za učenjem i ljubav prema muzici.

 

 

Nedavno ste počeli da svirate i u bendu Mamadou Diabate-a, balafonistom iz Afrike? Da li je izazov upoznati i savladati zapadnoafričku muziku?

Jeste, veliki je izazov. Učio sam repertoar na tonskim probama, u avionima i kombijima, slušajući muziku koju su mi oni preporučili. Kad sam dobio poziv da budem član tog benda, zatražio sam im note ali ne postoji notni zapis njihovih pesama. Morao sam instiktivno da pokušam da osetim tu muziku i mislim da je to dobar način da se bilo koja vrsta muzike zaista iskusi.  Kad je afrička muzika u pitanju, najbolji način da se oseti gruv i razume gde počinju fraze jeste da se totalno prepustiš i udubiš dok slušas. Notni zapis mi ne bi mnogo pomogao i da sam samo gledao u note verovatno ne bih razumeo tu muziku. Oni su jako pozitivni, blage naravi i druželjubivi, ali kad sviramo, u slučaju da pogrešim, odmah sledi osmeh i pogled koji mi stavlja do znanja da moram da se zapitam da li sam promašio početak takta! Mamadou je zaista jedan od najboljih balafonista na svetu i sjajan mentor od kog sam takođe naučio kako pristupiti studentima na najbolji način.

 

 

Ove godine nastupali ste i sa Lee Ritenour-om i bili artist na NAMM Show-u na YAMAHA štandu. Recite nam nešto više o tome.

Ovo je bio prvi put da sam bio na NAMM Show-u u Los Anđelesu. To je bilo jako zanimljivo iskustvo. Imao sam svaki dan po dva solo nastupa što mi je bilo veoma interesantno pošto kao basista ne dobijam mnogo prilika da sviram sam. Imali smo jedan koncert sa Lijem i to je bilo spektakularno jer je mnogo poznatih muzičara doslo da nas čuje i upoznao sam muzičare iz raznih delova sveta. Moram da priznam da je NAMM Šou pomalo stresan jer hiljade mužičara istovremeno isprobavaju opremu što može biti veoma naporno za slušanje ali interesantno je videti šta sve kompanije donose od instrumenata i kako se oprema i instrumenti razvijaju. Probao sam razne baseve i mnoga pojačala, ali na kraju krajeva sve se svodi na ton muzičara koji svira. Definitivno postoje određeni intrumenti za različite muzičke stilove ali muzičar sa jasnom vizijom i idejom o tonu koju želi da dobije može da pomeri granice svakog instrumenta.

 

Pored toga što svirate bas gitaru i kontrabas bavite se i komponovanjem. Da li planirate da snimite i svoj album u nekom narednom periodu?

Da, radim konstantno na tome i pesme se sve više razvijaju i uobličavaju. Nadam se da ću završiti snimanje albuma u ovoj godini.

 

Autor fotografija: Nemanja Novaković

Promo Petar Krstajić