Dalibor Vučić – WoodGuerilla babyTULIP bass

Rutina u radionici na Vidikovcu u Beogradu je da se konstantno bavi prototipovima instrumenata, sa jedinim ciljem koji je sreća svake mušterije;  Bilo da želite vrhunski instrument po pitanju konstrukcije i izgleda, karbonski moderni izgled i osobine ili standardni radnički instrument. Modeli su nastajali evoluirajući kroz svaki novi bas i novu gitaru, zadržavajući sitnice koje su razni svirači želeli tokom godina za svoj instrument. Takođe, i dizajn oblika je nešto što se razvijalo jedan iz drugog, prateći na neki način vizuelnu i ergonomsku logiku graditelja Dalibora Vučka Vučića. Konstantno isprobavanje raznih opcija je, naravno, dovelo do nekih koje su postale provereni standard, ali i dalje je svaka nova ideja dobrodošla za probu, kao i svaka ne baš svakidašnja želja za novim instrumentom. Vremenom, širok spektar instrumenata, i to ne samo u okviru gitara, sveo se na mali broj modela (ROOTbass, TULIPbass, RIAbass i dva signature modela za Davida Maxima Micića i Alek Darsona). Svaki model je, ipak, i dalje samo gruba lista specifikacija, platforma na koju se nadgrađuju želje svirača.

Ovom prilikom vam pretstavljamo babyTULIPbass, bezglavu i manju verziju svog velikog brata.

Imajući za cilj rešavanje važnog pitanja kao što je transport, pogotovo avionom, originalni TULIPbass je smanjen gde god je to moglo a da se pritom zadrži zvučni kvalitetan ton instrumenta i u isto vreme doda još par novih kvaliteta. Skraćenje skale na 32 inča je sa sobom donela nekoliko pogodnosti.
Ugodnost i lakoća sviranja, s obzirom na to da su žice pod manjom tenzijom i razmak između pragova je manji, pa je sve više „pod prstom“.
Sam ton je mnogo mekši i reklo bi se sa više punoće, s obzirom na manju tenziju. Tenzija na vrat je manja, pa je i instrument manje podložan uticajima vlažnosti vazduha i spoljne temperature, promena godišnjih doba. Najvažnija osobina je činjenica da nema torzije (uvrtanja) žice kao posledica okretanja čivije, već se žica izvlači i samim tim neometano vibrira, imajući mnogo duže trajanje vibriranja.
I naravno, instrument STAJE U GITARSKI GIGBEG.

 

Pa hajdemo redom.

Bas koji imamo je konstrukcije „vrat-kroz-telo“ i napravljen je iz pet delova, tri dela termički obrađenog javora (znatno stabilnijeg od regularnog javora, i barem dok nam ne dosadi – lepšeg) i dva dela wenge-a. Kroz vrat ide dvosmerno funkcionalna šipka i dve šipke karbona za svake strane šipke. Uzevši u obzir ružino drvo, koje je upotrebljeno za fingerboard, imamo kičmu instrumenta koja obezbeđuje dugovečnost i stabilnost. Karbonska ojačanja u vratu su postala standard u svim WG instrumentima. Radius fingerboard-a je tzv. compound i ide od 10 inča na nultom pragu do 16 inča na 24. pragu. Pragovi su mali, čime je obezbeđen prirodniji ton, bez puno metala između žice i drveta. S obzirom da je ovaj bas pravljen za štim EADGC, stavljeno je 26 pragova, čime je uvećan svirački opseg instrumenta, načinivši ga pogodnijim za sviranje akorada i melodija. Sam vrat je tanak, oblikovan u ugodan, vrlo plitki „C“ oblik. Nut, odnosno, češalj napravljen je od parčeta mesinga, ručno oblikovan. Za razliku od standardnih babyTULIP baseva, upotrebljeni su pojedinačni držači žica (ABM), iza nut-a, i izostao je „listić“ na bas strani vrata jer on onemogućava korišćenje fretwrap-a (popularni lastiš za sprečavanje neželjenih vibracija žica). Telo je sačinjeno od američkog oraha, mnogo tamnijeg od dobro poznatog domaćeg.
Prednji deo tela je „spalted maple“, tzv. prozukli javor, ali je proces na javoru došao do vrlo interesantne plavičaste faze. Takođe, zbog zvučne prezentnosti instrumenta i potrebe za jakim midlovima, izabran je orah za telo (zbog vizuelne prezentnosti, svakako, ovako parče javora).

Kobilice su pojedinačne i standardno je upotrebljen ABM, a iz WG obećavaju da će uskoro imati sopstvene kobilice za headless instrumente.
Razmak žica na kobilici je 17,5 mm i stavljene su Fodera žice 32-105. Što se tiče elektronike, na ovom basu je komplet magneta i preampa firme Aguilar.
Magneti su njihovi standardni dual coil ceramic humbucker DCB u pozicijama standardnog P-bass-a za magnet do vrata i u poziciji jazz bass-a iz 60-ih za magnet do kobilice.
Preamp je Aguilar OBP3, povezan da mu kontrola srednjeg dela spektra radi na 400Hz. „Šlag na torti“ elektronike su originalne WG kapice za potenciometre.

 

Da rezimiramo.

Prijatno iznenađenje je da ovaj bas zvuči veliko, i, ukoliko ne gledate njegove dimenzije, ne biste pretpostavili koji je instrument u pitanju.
Vrlo širok raspon dostupnih zvučnih opcija. Često je ovakav „eksperimentalni“ dizajn osuđen na ograničen ton (ili, makar, na „specifičan“), međutim, to ovog puta nije slučaj.
Vrlo lako se dobijaju „P“, „Jazz“, razne vrste modernih tonova, a sa tropojasnim preampom se sve dodatno razigrava. Zanimljivo je da vlasnik ovog instrumenta Uroš Spasojević (Uroš Spasojević Project, Valjevo) bas svira ne koristeći preamp. Sam dizajn oblika tela je takav da se stapa sa telom svirača, a instrument je relativno male težine, pa se čini uživanjem samo držati ovaj bas na kaišu. Očito su godine stvaralaštva i rada, te stotine izrađenih instrumenata nataložili iskustvo koje iznedruje veoma ozbiljne instrumente.

Sa znatiželjom očekujemo sledeće zvučne avanture Dalibora i WoodGuerilla baseva i gitara.

Svi Basevi!

 

Basista

 

Autor fotografija: Petar Vujanić